Ključno vakcinisati što više ljudi u što kraćem vremenu

Do sada je u našoj zemlji za vakcinaciju prijavljeno nešto više od 91.000 građana. Prvu dozu primilo je svega oko šest odsto stanovništva, drugu oko 2,1 odsto, za razliku od Srbije, gdje je vakcinisano oko 26 procenata građana, a 17 odsto revakcinisano. U Sloveniji je imunizovano 17 odsto i u Hrvatskoj skoro 12 odsto građana.

Vakcine

Iz Vlade je ranije rečeno da će do juna stići 600.000 vakcina, što je dovoljno za imunizaciju 300.000 građana. Masovna imunizacija iako najavljivana za 20. april, počeće početkom narednog mjeseca, jer, kako je saopštila u petak ministarka zdravlja dr Jelena Borovinić-Bojović, veliki kontingent od 201.000 kineskih Sinofarm vakcina stiže krajem mjeseca, a potrebno je tri do pet dana da bi se čekirale.

U prvoj sedmici maja stići će i 25.000 Astra Zeneka vakcine. Očekuje se i 40.000 doza Sputnjik V iz Rusije, a prema projekcijama Vlade, u maju i junu bi trebalo da stigne i još 200.000 doza Sputnjik V kao i preostalih 33.000 doza Astra Zeneke, putem Kovaks inicijative.

Sa dolaskom vakcina biće pokrenuta i masovna kampanja koja će, kako je rekla Borovinić-Bojović, biti na višem nivou nego sada. Borovinić-Bojović kao i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović nedavno su istakli da su zadovoljni procesom imunizacije te da postoji mogućnost da do juna ostvarimo kolektivni imunitet od 70 odsto.

Kolektivni imunitet

Međutim, iz Instituta za javno zdravlje za Pobjedu kažu da je teško govoriti o preciznom procentu za sticanje kolektivnog imuniteta te da je ključno vakcinisati što više ljudi u što kraćem periodu.

Takođe, važno je smanjiti broj “osjetljivih na virus“ da bi se transmisija smanjila na taj nivo da virus teže pronalazi domaćina i ima manju šansu da mutira.

“Samo vakcinisanje velikog broja ljudi u kratkom vremenskom periodu ima smisla. Eksperti još procjenjuju koliki stepen vakcinacije je neophodan da bi došlo do stvaranja kolektivnog imuniteta u odnosu na kovid-19. Kolektivni imunitet podrazumijeva da je određeni (dovoljan) broj ljudi u zajednici zaštićen od bolesti iz razloga jer su je već preležali ili su vakcinisani. Vodeći se time da se kod ove bolesti vakcinacija preporučuje i onima koji su je preležali, jasno je da se procenat onih koje treba vakcinisati ne može lako izračunati”, kazali su iz Instituta.

Oni objašnjavaju da je pojam kolektivnog imuniteta osnovni u prevenciji kada su u pitanju zarazne bolesti.

“Nije on nastao sa kovidom i u njegov skor ulaze ne samo osobe koje su vakcinisane nego i osobe koje su preležale bolest. Ono za šta nemamo pouzdanih podataka je da ne znamo koliki je imunitet nakon preležane bolesti, ne znamo koliko dugo traje, a ne znamo ni koliki je postvakcinalni. Pričamo o različitim istraživanjima, o podacima sa uputstva proizvođača, ali to još uvijek nije pouzdano. Ono što je sigurno to je da to nije cjeloživotni imunitet kao kod nekih vakcina. Tako da jeste suština da se veliki broj nas u kratkom vremenskom periodu vakciniše da bi se skoncentrisao taj veliki broj otpornih”, kazali su iz Instituta za javno zdravlje.

Oboljeli

Oni su dodali i da je do 14. aprila registrovano 95.042 potvrđena slučaja povezana sa kovidom-19, što je oko 15,3 odsto populacije Crne Gore.

Epidemiolog u penziji dr Novica Vujošević ranije je rekao za Pobjedu da proces imunizacije ne smije da se oteže te da do kraja aprila protiv kovida treba vakcinisati svo stanovništvo koje je u riziku od obolijevanja, a kojeg u našoj zemlji ima oko 30 odsto.

“Gašenja pandemije nema bez sticanja kolektivnog imuniteta, a to je vakcinacija 80 odsto kompletnog stanovništva. Dokle god jedna bolest pravi težak ili relativno težak klinički tok i dokle god se od neke bolesti umire, a u Crnoj Gori se od korone umire puno, onda od te bolesti treba da se bojimo i da se zaštitimo. A najbolji način da se zaštitimo jeste da se vakcinišemo”, kazao je ranije dr Vujošević.

O obaveznoj vakcinaciji odlučuje se na najvišem državnom nivou

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu donio je prošle sedmice presudu u kojoj navodi da je obavezna vakcinacija legalna i da je možda potrebna u demokratskim društvima. Iako se presuda direktno ne odnosi na vakcine protiv korona virusa, stručnjaci vjeruju da bi ona mogla imati implikacije i na tu vakcinaciju. Iz Instituta, ipak, nijesu željeli da komenatrišu da li bi u Crnoj Gori trebalo uvesti vakcinaciju kao obaveznu za pojedine rizične kategorije. Kako su istakli iz ove zdravstvene ustanove, takve odluke donose se na najvišem državnom nivou.

“Poznato je za sada da je Italija, jedina zemlja u Evropi početkom aprila donijela hitnu uredbu kojom se zdravstveni radnici obavezuju za vakcinaciju protiv kovida-19. To su odluke koje se donose na najvišem državnom nivou. Institut za javno zdravlje, shodno domenu svog djelovanja, prati situaciju i donosi adekvatne preporuke. Za sada bi bilo korisno da shvatimo koliko je bitan uticaj vakcinacije na naše zdravlje, da se vodimo naučnim činjenicama i zvaničnim preporukama, a ne dezinformacijama i strahom”, poručili su iz Instituta.

Revakcina nakon zaraze poslije 14 dana

U Institutu za javno zdravlje nemaju podatke koliko je osoba nakon vakcine ponovo zaraženo korona virusom.

Kako su Pobjedi ranije rekli iz ove zdravstvene ustanove, oni koji se zaraze nakon primljene vakcine ne moraju da se ponovo vakcinišu, već je potrebno samo da sačekaju dvije nedelje da bi primili drugu dozu.

“Ukoliko osobe nakon prve doze vakcine dobiju simptome bolesti kovid-19, trebaju da pričekaju na revakcinaciju dok se ne oporave i ne ispune kriterijume za prekid izolacije. Asimptomatski pacijenti sa pozitivnim nalazom na prisustvo korona virusa, takođe, trebaju pričekati da prođe vrijeme izolacije, tačnije period od 14 dana od dobijanja pozitivnog nalaza”, kazali su ranije iz Instituta, podsjetivši da je vrijeme koje je preporučeno za vakcinaciju nakon preležane bolesti 90 dana ali je moguće i ranije uz konsultaciju sa izabranim ljekarima.