Sjajni rezultati nikšićkog karting vozača Kristijana Bojića: Brzina i adrenalin ne poznaju godine

Brzu vožnju, adrenalin i izazov da budeš prvi, Kristijan je prvi put „okusio“ sa samo pet godina, kada uz podršku oca Brajana počinje da se bavi vožnjom kartinga. Iako previše mali i nezreo, Kristijan je na samom početku pokazao veliku želju, trud i upornost, a kasnije i talenat koji se iz godine u godinu nadograđivao.

„Tata me je vodio da gledam brdske auto trke i meni se to baš svidjelo. Na moje insistiranje kupio mi je karting i počeo sam da vozim. Tata mi je pomagao da naučim da vozim. A prvi put sam javno vozio kartig kada sam otvorio brdsku auto trku na Glavi Zete 2009. godine. Tada sam i dobio, meni najdraži, pehar kao najmlađi učesnik u trkama“, kaže Kristijan. 

Počeli da se nižu uspjesi

Nakon Glave Zete Kristijan počinje sa takmičenjima, prvo je bilo u Podgorici sa nepunih šest godina.

„Od tada, pa do danas, idemo na sva takmičenja koja se održavaju kod nas i okruženju. Osvojio sam do sada preko trideset medalja i pehara, kao i par diploma. Prezadovoljan sam, obožavam da vozim karting. Ne umijem da objasnim šta je tu toliko posebno, možda taj adrenalin, brzina. Sve se to meni sviđa“, kaže Kristijan.  

Za mlađanog Nikšićanina nije izazov ni da vozi po kiši, pa mu je posebno drago što se dobro pokazao i na takmičenju u Beogradu kada je kiša predstavljala otežavajuću okolnost i mnogo iskusnijim takmičarima.

„Nema straha. Znam da sam siguran i da ne može ništa da se desi. Vozimo i do 150, ali na takmičenjima do 90 km na sat“, ističe Kristijan.

Podrška porodice

Za Kristijanove uspjehe zaslužna je i porodica. Otac Brajan koji ga je i uveo u svijet kartinga, mama Katarina koja ne prati ni jedno takmičenje, ali sa ogromnom majčinskom željom  i strepnjom isčekuje rezultate i brat Viktor koji bez mnogo priče daje podršku.

 „Ja ga podržavam i ponosan sam na njega, ali mene ta vrsta sporta uopšte ne zanima. Karting me ne privlači. Ja volim računare i druge sportove“, kaže Viktor.

Iako su ponosni na Kristijanove uspjehe, Bojići se suočavaju i sa velikim izazovima. Majkina strepnja za Kristijanovu bezbjednost, i pored svih uvjeravanja da je maksimalno zaštićen, ista je kao i prvog dana, a očeva borba da mu obezbijedi sve što je neophodno da bi postizao dobre rezultate, traje iz dana u dan.

„Sve ovo ne bismo mogli postići da nijesmo imali sponzore. Par mojih prijatelja od početka prati Kristijana i uvijek se sami sjete da nam pomognu da uradimo servis, kupimo gume i opremu. Da nije toga, ne bi uspjeli. Nažalost, zbog nedostatka sredstava Kristijan nije u mogućnosti da ide na takmičenja po Evropi, gdje bi, siguran sam, isto postizao dobre rezultate. Imao je pozive za Italiju, međutim, to su veliki izdaci za koje treba obezbijediti veće spozore. Nadam se da će ljudi koji vole ovaj sport uvidjeti značaj i da će nam se javiti“, naglasio je Bojić.

 Jedina djevojčica u Crnoj Gori koja vozi karting

Dvanaestogodišnja Jovana Boljević jedna je djevojčica  u Crnoj Gori koja već profesionalno vozi karting i postiže zapažene rezultate.

Jovanin otac, Vlado Boljević, kaže da je Jovana počela da vozi karting sa samo četiri godine.

„Tu ljubav prema vožnji naslijedila je od mene i mog brata koji je bio prvak Crne Gore u brdskim kružnim trkama. Sama je pitala može li da proba da vozi pa smo kupili prvi karting, kasnije drugi i sada već prelazimo iz klase u klasu. Trenutno je u klasi juniora“, istako je Boljević.

Jovanin talenat i ljubav prema kartingu potvrđuju brojne osvojene medalje i pehari.

„Prošle godine je u mini klasi bila šampion Crne Gore. Vozimo Sport stil kup SSC koji se boduje za evropsko prvenstvo. Takođe, prošle godine je bila treća u Italiji. Međutim, zbog velikih troškova nijesmo bili u mogućnosti da takmičenje ispratimo do kraja“, kaže Jovanin otac.

To što je djevojčica i što voli pravi muški sport za Jovaninog tatu nije ništa neobično, jer kaže da njegova kćerka uživa u tome i posjeduje veliki talenat.

„Ona je nevjerovatna. Ne plaši se brzine, ne boji se ničega. Ona je jedina djevojčica iz Crne Gore koja vozi karting i to veoma uspješno. Ponosni smo na nju“, kaže Boljević.

Sve dok Jovana bude željela da se bavi kartingom, imaće podršku porodice, a planovi za dalje već se „kuju“.

„Nastavićemo da vozimo sport stil i da idemo na takmičenja, koliko nam to budu dozvoljavale finsije, jer je ovo veoma skup sport. Nadamo se da će pokrenuti neke stvari i da ćemo imati zvanično crnogorsko prvenstvo. Nadamo se da će se, prije svega, oformiti zvanični Karting savez koji će nas podržati. Imamo stazu na kojoj može da se organizuje evropsko prvenstvo, ali je neophodna podrška države da se sve to realizuje. Nepostojanje zvaničnog Saveza obeshrabruje i sponzore koji neće da pomognu kada nemamo zvanični Savez“, naglašava Boljević.