Rakojević: Daj Bože da doguramo do Hajduka, bilo bi to kao u stara fina vremena

-Pozdravljam Split i Splićane, daj Bože da se malo bolje zainteresujem za Hajduk, to bi značilo da smo prošli Levski. Pratim ja hrvatsku ligu preko TV-a, ali se ne bih upuštao u procjene, komentare. Pamtim ja dobro Hajduk iz ranijih, rekao bih finih vremena. I navijače je Hajduk imao u Nikšiću, jedan moj komšija baš je žestok, ludi navijač Hajduka.

Kažu nam novinari da ste najbolji trener u Crnoj Gori, pravili ste veća čuda nego što bi bilo da sad Levskog izbacite i na Hajduk naletite?

-Ako to kažu vaše kolege to je kompliment, ali ja se ne bih pretjerano kitio takvim naslovima. U redu, dobio sam priznanje lani kao najbolji, ali… pustimo to.

A iznenađenja i čuda?

– Pa bilo je toga… Recimo u Slovačkoj, Senica je sve već dogovorila za putovanje u Sevillu, odabrali su i hotel, pričali o tome, mislili su da će s nama lako. To nas je dodatno motivisalo. Vodio sam tada Mladost iz Podgorice… Pa smo mi igrali protiv Seville umjesto njih! To uvijek rado spominjem.

Iza vas je dosta iskustva?

– Počeo sam rano, sa 32 godine, ja sam generacija braće Zlatka i Zorana Vujović… Igrao sam u Sutjesci. I onda brzo postao trener. Iz kopački. Obišao sam dosta u regionu, i Jedinstvo Paraćin i Hajduk iz Kule, pa Čukarički, Borac Banja Luka, Vrbas, Banat. Bio sam i selektor mlade reprezentacije kad je bila Srbija i Crna Gora, pomoćnik Milovanu Đoriću, kasnije i sam… Pa u Crnoj Gori mojoj, Lovćen, Sutjeska, Zeta, Budućnost, Mladost, sad opet Sutjeska.

Zašto vas hvale, u čemu je vaš stil, ko vam je uzor?

Kao igrač imao u 15 godina 16 trenera

– Nemam nekog posebnog uzora, imam svoj put, igramo 4 – 2 – 3 – 1 kao i većina… Trener mora pratiti razvoj fudbala i ono što sam gledao i slušao kao igrač i danas kako se tretira i što je fudbal, to je ogromna razlika. Moraš stalno biti u korak s vremenom. U karijeri sam u 15 godina promijenio 16 trenera.

I kaže se od svakog uzeo ponešto?

– Ja bih rekao da pamtim Vukašina Višnjevca, koji bi prije utakmice rekao njih je 11, nas je 11, pa da, Rako, vidimo, tako bi mi rekao. Tako bi nas motivisao i nije nikome priznavao unaprijed da je bolji.

Tu se skriva i vaša tajna?

– Pa da.

Izgubili ste od Budućnosti na startu priprema?

– To ne znači mnogo. Doduše, ja uvijek tražim rezultat, nisam od onih koji kažu kako na početku rezultat nije bitan. Mene rezultat uvijek interesuje! Međutim, taj Đalović što nam je golove zabio ovakve utakmice može igrati s pola noge, toliko je superioran, u skoku. Borac koji ne odustaje i nema za njega izgubljene lopte. Mene više brine što se nama mijenja ekipa, pa se teško uigravati.

– Otišla su mi četvorica, doduše došla četvorica, neki su povrijeđeni. Da su mi sposobni napadači Ivanović i Božović bolje bih se osjećao. To je naš najveći problem. Kao i infrastruktura, Savez ulaže i pomaže, podigao je uslove, ali još uvijek nije nam ni blizu kako je u regionu.

Ali ne odustajete od iznenađenja?

– Pa kako bismo! Nisu to čuda, stvari se dešavaju. Daj Bože da doguramo do Hajduka, bio bi to veliki događaj, kao u stara fina vremena. Ali, prvo do probamo Levski iznenaditi. Oni su se zabarikadirali u svoj kamp kod Sofije, zatvorili treninge, slabo cure informacije, kaže za kraj razgovora Rakojević.

     slobodnadalmacija.hr